Большой чешский словарь. Слово: obydlený
A Á B C Č D Ď E É Ě F G H Ch I Í J K L M N Ň O Ó P Q R Ř S Š T Ť U Ú Ů V W X Y Ý Z Ž obydlený264(2) (kraj, dům ap.)
заселённый,
населённый; (ostrov)
обита́емый;
málo obydlený — малозаселённый, малонаселённый, малолю́дный